Ne odgovara vam cena? Čekirajte funkciju i obavestićemo vas kad cena padne.
LOKACIJE PRODAVNICA
Jovan Milanković (1869–1936), inače brat od strica našeg čuvenog naučnika Milutina Milankovića, bio je školovani pravnik i karijerni diplomata iz ugledne beogradske porod...
Pročitaj ceo opis
Ponuda prodavnice Ananas za proizvod Uspomene iz Sibira. Ispravnost cene i podataka proveri na internet stranici prodavnice.
Parametri proizvoda
Uspomene iz Sibira
Glavni parametri
Važna informacija
Ove informacije se prikupljaju sa zvaničnih stranica proizvoda. Proverite detalje pre nego što pređete na konačnu kupovinu. Ako primetite problem, možete ga prijaviti ovde .
Jovan Milanković (1869–1936), inače brat od strica našeg čuvenog naučnika Milutina Milankovića, bio je školovani pravnik i karijerni diplomata iz ugledne beogradske porodice koji je u državnu službu stupio 1894. godine. Službovao je u različitim zvanjima u Sofiji, Beču i Budimpešti, a nakon austrougarske objave rata mobilisan je kao rezervni konjički oficir i učestvovao je u Cerskoj bici u leto 1914. Nakon povlačenja sa srpskom vojskom 1916. demobilisan je na Krfu i vraćen u diplomatsku službu. Prvo je bio poslat u Rumuniju, koja ulazi u rat na strani sila Antante, da bude konzul u ratnoj prestonici Jaši, a zatim u februaru 1918. biva postavljen za konzula u Odesi. Nakon ofanzive nemačke vojske i zauzimanja grada od strane boljševika on napušta Odesu i kreće na Istok. Od tog trenutka počinje njegova dvogodišnja odiseja od Odese, preko Samare, Čeljabinska, Omska, Tomska i Harbina do Vladivostoka koja je opisana na stranicama njegovih memoara. Milankovićeva diplomatska akcija svodila se na neprestano kretanje iz mesta u mesto, duž Transsibirske pruge i spasavanje i sakupljanje naših ljudi. Bila je to svojevrsna vagon-diplomatija koja je zahtevala stalnu improvizaciju u opasnim i nestabilnim prilikama, kako to Milanković detaljno opisuje u knjizi: „Na tim dugim putevima, imao sam permanentnu kancelariju u vagonu. Vagon-salon sa kupeom-kancelarijom: sto za pisanje, zidni sahat, kalendar, slike Kralja Petra i Prestolonaslednika. Svuda uz put javljali su mi se naši ljudi, stanice su bile njima prepune, rasejanim po celoj magistrali. Mnogi oslobođeni su ropstva iz zarobljeničkih logora. Ja sam ovima davao legitimacije i objave (tzv. male pasoše). Interesantno je da su svi Srbi iz Vojvodine molili, da im stavim u pasoš, da su iz Šumadije; Svi su hteli da su iz Kragujevca, i to im se činilo da je najsrbastije! Morao sam da se sećam svih mesta od Bagrdana, Kragujevca, Rekovca, Knića, sela Gruže i svih stanica: Lapovo–Kragujevac; pa sam ih posle preslišavao: ’Odakle si Ti?’ Odgovor: ’iz Jovanovca.’ Dobro je; da se ne bi posle zbunili i rekli Rusima pravo mesto rođenja, jer bi bili odmah vraćeni u logor kao Austrijanci.“
