OSIM ANTIOKSIDATIVNOG DEJSTVA, ASTAKSANTIN IMA VIŠESTRUKU ULOGU:
POJAČAVA PRODUKCIJU ANTITELA
Nakon 90 dana primene dovodi do porasta nivoa pljuvačnih IgA antitela, koja imaju krucijalnu ulogu u imunološkoj funkciji sluzokože usta, nosa, očnih kapaka, gornjih disajnih puteva i pluća.
AKTIVIRA LIMFOCITE I JAČA IMUNITET
Tokom 8 nedelja primene astaksantin dovodi do povećanja proliferacije T i B limfocita nakon stimulacije.
DELUJE ANTINFLAMATORNO
Astaksantin dovodi do redukcije nivoa C reaktivnog proteina, glavnog markera zapaljenja.
ASTAKSANTIN:
Pomaže u regulisanju krvnog pritiska i nivoa holesterola u krvi
Povećava vlažnost i elastičnost kože i usporava starenje
Poboljšava vid i štiti oko od katarakte i makularne degeneracije oka
Poboljšava mentalne funkcije, štiti neurone od oksidativnog stresa
Smanjuje bolove u zglobovima i povećava njihovu pokretljivost
Povećava broj i kvalitet spermatozoida
Astaksantin pripada grupi karotenoida, to je crveni pigment koji nastaje sintezom u mikroalgama. Ljudi i životinje ne mogu sintetisati astaksantin, već ga unose putem hrane.
Astaksantin u Astax+3 direct prašku dobija se kao visoko prečišćena forma prirodnog astaksantina iz mikroalge Haematococcus pluvialis, izvora sa najvećom koncentracijom prirodnog astaksantina. Uzgaja se u potpuno nezagađenim pustinjskim područjima Arava u Izraelu, uz isključivo korišćenje solarne energije kao energensa.
Šta su to antioksidansi? Antioksidansi su moćni molekuli koji mogu sprečiti oksidaciju drugih molekula, drugim rečima, oni doniraju jedan ili više elektrona slobodnom radikalu, čime ga stabilizuju i sprečavaju pokretanje oksidativnog stresa koji uzrokuje oštećenje ćelija. Njihova uloga je trostruka: Onemogućuju stvaranje novih slobodnih radikalaNeutrališu već nastale slobodne radikale Popravljaju oštećenja na ćelijama koja su nastala delovanjem slobodnih radikala Šta je oksidativni stres? Pod uticajem brojnih faktora kao što su virusne infekcije, pušenje, alkohol, nezdrava hrana, stres na poslu, hronične bolesti, UV zračenje, zagađenje u našem organizmu dolazi do promena u zdravim ćelijama. Nastaju slobodni radikali, molekuli koji su nestabilni jer su izgubili jedan elektron. Oni napadaju ostale zdrave molekule, otimajući im elektron, čime nastaju novi slobodni radikali. Ova lančana rekacija naziva se oksidativni stres. Slikovito, oksidativni stres je poput jabuke koja duže stoji na vazduhu. Ona se suši ili oksidira. Slično je i sa ćelijama u organizmu. Zdravu ćeliju napadaju slobodni radikali i ona se oštećuje ili oksiduje. Dugoročno, oksidativni stres može dovesti do ozbiljnih oboljenja¬ poput karcinoma, autoimunih bolesti, neuroloških degenerativnih bolesti, oboljenja kardiovaskularnog sistema, kao i do ubrzanog starenja, narušavanja fertiliteta i inflamacije. Štetno dejstvo slobodnih radikala neutrališu antioksidansi, kojih nema u našem organizmu, ali ih možemo uneti preko hrane ili putem dijetetskih suplemenata.Simptomi oksidativnog stresa su: umor, nervoza, nesanica, malaksalost, ubrzano zamaranje i bezvoljnost, gubitak motivacije
