Hlađenje na akciji

Aktivno ili pasivno hlađenje?

Pasivno hlađenje se sastoji samo od bloka kulera (bakar, aluminijum, kombinacija), a aktivno od bloka i ventilatora koji je pričvršćen na blok. Aktivni kuleri pružaju veću snagu hlađenja, ali su bučniji i prašina se vrti unutar kućišta.

Koji kuler za procesor?

U slučaju CPU kulera, većini povremenih korisnika preporučamo aktivnu verziju. Toplotno zračenje današnjih procesora već je na razumnom nivou, a moderni CPU kuleri već su prilično tihi (iako i dalje čujni).

Koji kuler za grafičku karticu?

Kod grafičkih kartica hlađenje je jako bitno. Budući da moderna grafička jezgra emituju dosta toplote, potrebno ih je pravilno hladiti. Za manje snažne grafičke kartice preporučamo pasivno hlađenje, koje je sasvim dovoljno. Za jače kartice, preporuka je aktivno hlađenje.

Koje hlađenje za laptop?

Ako ti smeta to što se prenosni računar brzo zagreva, i tu imaš opciju. Danas se na tržištu pojavljuju podloge od materijala koji su provodnici toplote, a na koje možeš da postaviš (ili učvrstiš) prenosni računar, što odvodi toplotu. I ovde se proizvode verzije sa aktivnim i pasivnim hlađenjem. Kod aktivnog hlađenja u bazu su ugrađeni i ventilatori koji se napajaju preko USB priključaka. Aktivni obično bolje hlade, ali računaj na veći nivo buke koju oni stvaraju.

Koji kuler za matičnu ploču?

Izraz hlađenje matične ploče odnosi se na hlađenje čipseta matične ploče. U ovom slučaju preporučamo korišćenje pasivnih kulera, jer bi sa aktivnim moglo da dođe do buke prouzrokovane malim dimenzijama, a velikom brzinom rada. Kuleri su zalepljeni na čipset pomoću paste koju je proizvođač već naneo.

Koje hlađenje za memoriju?

Kuleri za memorijske module danas se proizvode gotovo isključivo u pasivnoj verziji (izbegavaj aktivnu). Danas imamo izbor između dve vrste pasivnih kulera, jedna vrsta je neka vrsta metalne čaure koja se stavlja na memoriju, a druga opcija je kupovina malih bakarnih kulera, gde se svaki zasebno lepi na memorijski čip (kojih obično ima osam po memorijskom modulu).

Koje hlađenje za hard-diskove?

Opet, možemo da biramo između aktivnih i pasivnih rešenja. U slučaju pasivnih rešenja, disk se stavlja u neku vrstu kutije od materijala koji provodi toplotu i obično se dodaje u kućište računara (na poziciji od 5,25 inča širine). Ove kutije, takođe, imaju tu prednost što relativno dobro apsorbuju buku koju proizvode hard-diskovi. U slučaju aktivnog rešenja, ventilatori su i dalje montirani u kutije ili je samo držač sa dva ventilatora montiran na poziciju iznad diska i obezbeđuje brže odvođenje toplote.

Ako ne želiš da izoluješ disk, ili se on ne zagreva ekstremno (što se retko događa), kuleri su praktično nepotrebni.

Heat Pipe, što je to?

U slučaju kulera za procesore i grafičke kartice, i aktivne i pasivne verzije sastoje se od tzv. Heat Pipe. To su bakarne cevi napunjene posebnom tečnošću koje odvode toplotu od procesora / grafičke kartice do kulera. Kao rezultat tih fizičkih procesa, ta tečnost sama cirkuliše. Generalno, što kuler ima više cevi, to će bolje i hladiti.

 Zaključak

Po pitanju kulera za procesore i grafičke kartice, proveri da li je model kompatibilan sa tvojim uređajem. Procesori i grafičke kartice imaju različite vrste nosača, pa zato pre kupovine određenog kulera proveri da li se u pakovanju nalazi potreban pribor za montiranje.