Teleskop SkyWatcher 130/650 EQ2
Za ovaj proizvod trenutno nema ponude.
Preporučujemo ovaj proizvod
Slični proizvodi
Proizvođač
Cuin
Idealno.rs Unique Identification Number
CX003B16F7
Prijavi grešku
Teleskop SkyWatcher 130/650 EQ2
Opti?ki sistem: Parabolic Newtonian reflector
Uve?anj 260x
Objektiv 130mm
?i?na daljina 650mm
Otvor blende 1:5
Ka?enje EQ2
Ovaj teleskop je perfektna sprava pomo?u koje mo?ete provesti divne i zabavne sate pod zvezdanim nebom.
Jednom po?etniku nije lako snalaziti se u svetu refraktora i reflektora. Koji je za mene najbolji? ?ta mi je potrebno?
Kupovinom teleskopa ulazite u jedan svet koji je pun iznena?enja, iskustva i do?ivljaja. Astronomija je jedina nauka gde i pomo?u amaterske opreme mo?emo do?i do va?nih pronalazaka. Za?to? Nebo je sva?ije. Vi sa Va?im teleskopom mo?ete prou?avati isti ?primerak? kao i profesionalni astronom. Pomislimo samo na procenu svetlosti promenljivih zvezda ili na astrometriju malih planeta, procenu veli?ine malih planeta udaljenijih od Neptuna pomo?u okultacija, pronalazak novih kometa kao i planeta. Sve su to radnje koji se de?avaju sa aktivnim u?e??em astronoma-amatera. Naravno za Vas je dovljno i to da samo u?ivate u ?arima nebesa. Sopstvenim o?ima mo?emo promatrati blisku i daleku pro?lost, objekte u na?em sun?evom sistemu sve do galaksija udaljenih vi?e stotina miliona svetlosnih godina.
Ako smo se odlu?ili za kupovinu teleskopa, kako ga izaberati? Nipo?to ne kupujte teleskop u robnim ku?ama (Made in China), jer tamo?nji prodavci, te?ko da znaju va?e prohteve i osobine teleskopa. Kako da prepoznamo nepoverljivog prodavca? Ukoliko Vam preporu?uju teleskop na osnovu njegovog uveli?anja, znajte da to ne karakteristi?e instrument. Ukoliko hvale teleskop da raspola?e sa kojekakvim ekstra dodacima, koje dugi teleskopi nemaju, opet treba da znate da je teleskop krajnje jednostavna sprava koja se u principu nije menjala ve? vi?e stotina godina. Ako prodavac nije u stanju da nam jednostavno objasni princip rada, najbolje da mu okrenemo le?a.
Ne smemo o?ekivati da ?emo preko na?eg teleskopa videti galaksije , magline i slicno u istoj boji koji smo videli na slikama Hubble teleskopa ili da ?emo videti detalje Marsa sli?ne snimcima sa svemirskih letelica. U po?etku, ovi daleki i si?u?ni objekti u?ini?e nam se bledi u bojama i detaljima siroma?ni, ali vremenom, nau?i?emo da prepoznajemo razlike u kontrastima i polako ?emo savladati cake astronoma-amatera.
Preporu?iti teleskop je vrlo te?ko. Moramo obratiti pa?nju na vi?e ?injenica: koja je glavna tema za posmatranje, nosivost, stabilnost, estetiku, na?in ?uvanja, finansije itd.
Na koje osobine teleskopa treba obratiti pa?nju?
Pre?nik: najva?nija osobina teleskopa. Cenu teleskopa prvobitno odre?uje njihov pre?nik i mo? sakupljanja svetlosti.Po?to na nebu tragamo za bledim ta?kama, nije svejedno koliko svetlosti mo?e da sakupi na? instrument. Mo?emo kupiti jedan ahromat (Refraktor) od 8 cm, planete i mesec ?e se prikazati u divnoj slici ali ukoliko ?elimo promatrati magline , galaksije, razna sazve??a, komete, bi?emo razo?arani.Cena teleskopa na?alost raste zavisno od pre?nika.
Instrumenti pre?nika 10 cm, ve? sakupljaju dovoljno svetlosti, tako da mo?emo dobiti lepu sliku planeta i vi?e hiljada objekata u dalekom svemiru. Naravno ve?ina njih ?e izgledati kao mrlja, ali kod sjajnijih ve? mo?emo videti strukturu. Zna?i najbitniji je pre?nik da bi instrument mogao sakupiti ?to vi?e svetlosti.
Kvalitet Optike: vrlo je bitno da optika instrumenta dostigne granicu diffrakcije. Ovaj naziv poti?e iz 19. veka od poznatog engleskog fizi?ara Lorda Rayleigha .On je uvideo da se dvojne zvezde mogu videti razlu?ene( razdvojene ) ako se centar Airyevog diska druge zvezde nalazi u prvom tamnom difrakcionom prstenu prve zvezde .Kada se zvezda gleda velikim uve?anjem (npr,300x )vidi se da ona nije vi?a blistava titraju?a ta?ka nego sitan kru?i? ,okru?en sve slabijim prsten?i?ima.Taj kru?i? se zove Airyev Disk i u idealnom slu?aju sastoji se od 84% ukupne svetlosti.U prvom prstenu vidi se 7% svetlosti u drugom oko 4% i tako dalje sve manji postotak svetlosti.Ova pojava zove se Difrakcija.
Cena: Danas se mogu kupiti teleskopi od 3 do 4 hiljada dinara, naravno, radi se o jeftinim kineskim teleskopima o kojima ne vredi mnogo pri?ati ( Koliko para toliko i muzike ! ).Za kvalitetan teleskop poznatog proizvo?a?a( Skywatcher,Celestron, Meade...)potrebno je izdvojiti minimalno 3-4 stotine evra za manji instrument, a za one ve?e 300-400 mm (pre?nik objektiva ) 3-4 hiljade evra.Naravno u na?im uslovima te?ko koji amater mo?e sebi priu?titi takav instrument.Kod nas ( i u svetu ) amateri naj?e??e kupuju teleskope sa pre?nikom objektiva od 150-200 ili 250 mm.Cene ovih teleskopa kre?u se ( u zavisnosti od proizvo?a?a i kvaliteta optike ) od 400-800 Eura.
Teleskop za po?etnike: Teleskop sa prate?om opremom (stalak, okulari), koji ne?to vredi, kre?e se izme?u 25,000-50,000 dinara. Sve ?to je jeftinije, obavezno moramo proveriti detaljno. Ukoliko nemamo dovoljno para, za po?etak uzmimo provereni binokular. I to je bolja varijanta, nego da se bak?emo sa neupotrebljivim teleskopom, koji ?e nam oduzeti volju za bavljenje amaterskom astronomijom..
Drugo re?enje je,( ukoliko nemamo dovoljno para) da kupimo opti?ke elemente i da sami sastavimo teleskop. Rezultat mo?e biti isto toliko kvalitetan, jedino ?to ?e se estetski razlikovati od fabri?kog teleskopa ( ali nemora da zna?i !!! )
Tipovi teleskopa:
Refraktori (instrumenti sa so?ivom)
Reflektori ( instrumenti sa ogledalima) Newton teleskopi
Isti pre?nik so?iva i ogledala ne daju istu vrednost. Od refraktora 8 cm je minimum koji vredi kupiti, a kod Newton teleskopa 12 cm ? ra.
Osnovni podatci teleskopa: Fokus, Pre?nik Objektiva i Svetlosna Mo?. Maksimalno uve?anje teleskopa =D*2 (Pre?nik objektiva *2) Npr: Pre?nik objektiva va?eg teleskopa iznosi 100 mm to zna?i da je njegovo maksimalno uve?anje 200X ( 100*2=200 X) da biste znali koja je svetlosna mo? va?eg teleskopa podelite Fokus sa Pre?nikom objektiva NPR: Fokus 1000 mm / Pre?nik Objektiva 100 mm = 10 ?to zna?i da va? teleskop ima svetlosnu mo? f/10.
Hla?enje teleskopa: ukoliko teleskop iznosimo iz ugrejane prostorije u hladnu no?, slika ?e biti vrlo ?nemirna?. Zbog nastalih promena u temperaturi u, optici (u celosti u teleskopu) dolazi do turbulencije vazduha koji,? iskrivljuje ? sliku. Ako defokusiramo sliku jedne sjajne zvezde, vide?emo konstantna pomeranja koncentri?nih krugova odnosno vidimo vibraciju toplote. Kod manjih teleskopa dovoljno je sa?ekati pola sata ali kod ve?ih ?ekanje je sat-dva. ( kod pre?nika iznad 20 cm hla?enje mo?emo ubrzati sa ventilatorm)
?uvanje i odr?avanje teleskopa: Teleskop neko posebno odr?avanje i ne zahteva. Najbolje je da ga ?uvamo na stalnoj temperaturi na mestu za?ti?enom od pra?ine. Najve?i neprijatelj optike je pra?ina. So?iva prakti?no slu?e za ceo ?ivot, ogledala mo?emo aluminizirati na svakih deset godina. Mehani?ki delovi su tako?e dugog ?ivotnog veka.
Kako da izaberemo teleskop?
Kod odabira teleskopa, postavimo sebi pitanje: za ?ta ga zapravo ?elim koristiti? Oni koji poku?aju da nabave univerzalni instrument, shvati?e da je to nemogu?e. Za promatranje dubokog svemira potrebno nam je veliko vidno polje, dok za posmatranje meseca i planeta treba nam veliko uve?anje. Fotografisanje bez ekvatorialnog osovinskog sistema je nemogu?e, a za vizuelna promatranja, dovoljna nam je lako prenosiva azimutalna oprema.
Teleskop mora da zadovolji pet va?nih kriteriuma: najva?niji kriterium je opti?ki kvalitet. Minimalna preciznost opti?ke povr?ine treba da je jedna osmina vidljivog svetlosnog talasa ( oko 0,00055 nm ). lambda/8 .
Drugi kriterium je putanja svetlosti sa najminimalnijom pokriveno??u. U teleskopu svaki ta?kasti izvor okru?en je sa difrakcionim prstenovima. U idealnom slu?aju 84% svetlosti dolazi u sredinu, ostalo u prstenove. ?to je ve?a centralna opstrukcija (u Newton-teleskopu) to vi?e svetlosti odlazi u prstenove tako da je slika manje kontrastna. Po op?toj prihva?enoj vrednosti, dimenzija pokrivenosti ne bi smela da pre?e 15% od pre?nika glavnog ogledala. Mala opstrukcija (pokrivenost ) odgovara posmatra?ima planeta, me?utim u okularima ?irokog vidnog polja rubovi slike ?e biti tamniji.
Tre?e, nije na odmet imati ekvatorialnu monta?u sa motornim pra?enjem. To nam je potrebno prilikom fotografisanja i posmatranja planeta.
?etvrto, stabilna Monta?a. Da nebismo morali ?ekati po nekoliko minuta da se slika smiri posle fokusiranja ili pode?avanja monta?e potrebno je imati ?to stabilniju monta?u.
I peti kriterium,Teleskop treba da je lako rasklopljiv i pogodan za no?enje.
Refraktori
Teleskopi sa so?ivima. Dele se na Ahromate i APOhromate. Rafraktor Ahromat je ograni?en u veli?ini kvalitetne aperture koju mo?e da dostigne, a time direktno u svetlosnoj i razdvojnoj mo?i. Razlog je: Hromatska Aberacija. (slika obojena ve?ta?kim bojama, naro?ito po rubovima)
Ovaj tip teleskopa ima najni?i nivo ne?eljene svetlosti u fokuseru i u blizini polja slike. Odsustvo centralne opstrukcije daje prednost u nivou kontrasta u pore?enju sa Newton reflektorima i katadioptri?kim teleskopima.Udobnost osmatranja je osrednja zbog (uglavnom) dugih tubusa. Preporu?uje se kako za vizuelna osmatranja tako i za astrofotografiju. Zahtevi za odr?avanjem su minimalni, cena ovakvog teleskopa je skoro dva puta ve?a od cene ekvatorialnog Newton teleskopa. APOhromat, zahvalju?i upotrebi specijalnog opti?kog stakla i/ili tre?eg so?iva u objektivu refraktor apohromat ima u proseku 5 puta ni?i nivo hromatske aberacije od refraktora ahromata. Kontrast slike kod ovih teleskopa je na najvi?em nivou. Zahvaljuju?i kra?em tubusu, udobnost posmatranja je vrlo dobra.Ova vrsta teleskopa je odli?na za vizuelna osmatranja a posebno se preporu?uje za astrofotografiju.
Newton ? reflektori
Ovaj tip teleskopa mo?emo nazvati ?teleskopom amatera?, daju vrlo dobru sliku a i najjeftiniji su. Teleskop sa so?ivom od 8 do 10 cm ne dosti?e kvalitet Newton-reflektora od 20 do 30 cm, koju mo?emo nabaviti za istu cenu. Uzimaju?i teleskop male svetlosne mo?i, centralna opstrukcija ne?e biti zna?ajna, a i slika je prihvatljivo kontrastna. Vrlo blizu je slike refraktora. ?injenica je da ogledalo upore?uju?i sa so?ivom, rasipa mnogo vi?e svetlosti a ujedno i smanjuje kontrast. Druga slabost je ?to je kraj cevi otvoren, ?to mo?e da prouzrokuje vazdu?nu turbulenciju unutar tubusa i da nam upropasti sliku.
Tre?e, polo?aj okulara primorava posmatra?a da se postavi u vrlo neugodan polo?aj. Pored toga, nakon nekoliko godina aluminijski sloj se oxidira i gubi sjaj. Povr?ina oblo?eno kvarcnom za?titom, du?eg je veka, lak?e se ?isti i reflexivna mo? je ve?a. Da bi postigli ?to bolju sliku ?esto moramo pode?avati (justirati) opti?ke elemente, koji se prilikom transporta i montiranja raz?timuju. U kvalitetno izra?enim teleskopima ove vrste, kontrast je vrlo dobar u aperturama (otvorima) os 200 mm do 250 mm zahvaljuju?i izme?u ostalog maloj centralnoj opstrukciji. Koriste se za vizuelna posmatranja, a odli?ni su i za astrofotografiju.
Uzimaju?i u obzir sve gore navedeno idealan izbor za nas je: dobro konstruisan 15 do 25 cm, f/5 do f/7 Newton-reflektor. Kvalitet slike i mo? razdvajanja dosti?e kvalitet koji daje refraktor od 8 do 12 cm, isto tako sakuplja mnogo vi?e svetlosti, pove?avaju?i grani?nu magnitudu. Idealan je za ?gradskog posmatra?a?, ?to zbog transporta, ?to zbog svetlosnih zaga?enja. Naravno neka svako uzme u obzir svoje okolnosti: za ?ta ?eli da koristi instrument, kakve mehani?ke radnje je u stanju sam da re?i, kakva je pozicija osmatranja, koliko ?esto ?eli da osmatra, finansijsko stanje itd.
Za amatera najbolji teleskop je taj koji ba? koristi. ?to ga vi?e upotrebljava, stica?e ve?a iskustva.
Vedro Nebo !
?TA SE VIDI KROZ TELESKOP?
Posmatraju?i nebo mo?emo zapaziti mno?tvo objekata i nebeskih pojava. Da bi videli vi?e toga, nisu nam potrebna ogromna uveli?anja. Jednostavan binokular sa uve?anjem od 7 puta ve? pokazuje kratere na Mesecu, Jupiterove mesece i sjajne komete.
Ukratko ?emo opisati ?ta se mo?e videti manjim a ?ta ve?im teleskopom:
Binokulari (dvogledi): Ve?e planete, promenljive zvezde, sjajne komete. Oko 9 - 10 magnitude.
Teleskop pre?nika 5 - 6 cm: Detalji na suncu, mesecu, konture planeta. , pomra?enje sunca i meseca. oko 10 magnitude.
Pre?nik 8 - 10 cm: Sjajniji nebeski objekti, detalji na planetama, meseci Jupitera, oko 11 - 12 magnituda.
Pre?nik 12 - 15 cm: Na hiljade nebeskih objekata, skupovi zvezda, galaksije. Povr?inske crte planeta se dobro vide, za fotografisanje sakupljaju d